Jednostavna matematika

Jednostavna matematika - Šta je rezultat nasih napora da upoznamo sebe i promenimo ono sto nam se ne svidja, a prihvatimo ono što nije moguće promeniti?

Svako od nas, bivajući izložen teškim iskustvima, šoku, traumi, stresu... trpi neke posledice.

Da nas te posledice ne bi ometale u svakodnevnom življenju života - mi ih potiskujemo. Svaki put kad potisnemo neki sadržaj potrošimo neku količinu vitalne energije kako bi neprijatne uspomene ostale potisnute. I tako, naiđe sledeći stres, i mi otkinemo još neki komadić vitalne energije da zatisnemo i tu rupu. Tako danas, tako sutra.

Broj potisnutih sadrzaja povećava se tokom godina, a srazmerno tome i količina utrosene vitalne energije korištene za blokiranje neprijatnih uspomena se povećava.

Tako nam za dnevno funkcionisanje ostaje sve manje energije na raspolaganju.

Sada mozemo lako racunati:

Manje energije znaci da smo manje snažni. Manje snage znači da smo više ranjivi.

Naš prag nadražaja ili naš stepen tolerancije na frustraciju sve je niži, topi se. A to onda znači da nam sve više situacija kao i kontakata sa drugim ljudima postaje frustrirajuce i izazovno. Manje smo sposobni i manje vešti da se suočavamo sa zahtevima i očekivanjima okruženja. I tako upadamo u začarani krug.

Unapredjivanje sebe svakako podrazumeva i rad na posledicama neprijatnih ili teških iskustava.

Suočiti se sa posledicama (strah, očaj, bes, stid, osećaj krivice, nedostatak samopouzdanja, pesimizam, malodušnost, tvrdoglavost...) i eliminisati ih.

Na taj nacin oslobadjamo se razloga za potiskivanje, jer naše uspomene neće više imati emotivni naboj koji nas blokira – pamtićemo dogadjaj, pamtićemo šta se desilo, ali nećemo biti preplavljeni neprijatnim osećanjima. Sa takvim uspomenama bićemo iskusniji, a ne ranjiviji.

Kao što vidite, ovo je jednostavna matematika.

Kada god imamo klijenta koji tokom konsultacije priča ili bar nagovestava da ima iskustva koja su za njega vrlo uznemiravajuća, prvo mu treba pomoci da se revitalizuje – da povrati blokiranu vitalnu energiju koju sada koristi da potisne neprijatne sadržaje. Da li ćemo se tada prvo baviti pesimizmom, tugom, doživljenim užasom, očajem, grižom savesti... zavisiće od toga koje posledice klijent “nosi” iz tih traumatskih dešavanja. Vazno je prvo osnažiti osobu.

U suprotnom, on ce o sebi, svom okruženju i budućnosti donositi zaključke na osnovu svojih neprijatnih uspomena, a ne na osnovu aktuelnih realnih okolnosti i perspektive. 

Eto, to je razlog zasto se treba baviti svojim neprijatnim uspomenama. Rezultat je visok stepen vitalnosti koji nam omogućava visoku otpornost na frustracije.