Samo deo angažmana psihologa je oblast psihopatologije. Rekla sam već da se psiholozi bave istraživanjem potencijala neke osobe, činilaca koji su definisani najpre nasleđem te osobe, a onda i faktorima okruženja (obrazovanje, kultura, običaji, socijalni i ekonomski status, mogućnosti i perspektive te osobe).
Dakle ne morate da budete duševno bolesni da biste imali koristi od razgovora sa psihologom. Mnogo više pomoći duševni bolesnik (ludak) će imati od odlaska kod psihijatra nego kod psihologa. Duševno potpuno zdrava osoba, pak, može da ima niz problema (dakle problema, a ne bolesti). Ponekad su ti problemi vrlo intenzivni. Problem može biti emotivni, socijalni, mentalni. Psiholog je tu da nauči klijenta da rešava svoje probleme. Neko ko ima jaku tremu, ko se plaši - nije bolestan, samo ima emotivni problem koji blokira njegove mentalne i socijalne sposobnosti i veštine. Ili neko ko je ogorčen, nostalgičan, tužan – nije lud. On samo ima problem koji treba da reši.
Kao što vidite, čovek uopšte ne mora da bude lud da bi otišao kod psihologa.