Savetovanje, naravno, nije isto što i psihoterapija. Klijenta savetujemo u onim situacijama kada on ne zna na koji način bi rešio svoj problem. Na primer, neku situaciju ili neku komunikaciju koja je za njega problematična.
Dakle kad klijent ne zna rešenje problema onda kroz razgovor sa terapeutom definiše rešenje i sam ga realizuje.
Često se dešava da neka osoba tačno zna kako bi mogao da se reši problem. Međutim, to što mu nalaže zdrav razum ne može da sprovede u delo. Zašto? Jer je preplavljen, blokiran, sabotiran nekom svojom neprijatnom emocijom ili iracionalnim uverenjem…
Dakle klijent tačno zna šta više ne treba da radi, ili šta bi konačno trebalo da počne da radi da bi izbegao ili eliminisao neki problem. Međutim, blokiran je sopstvenim negativnim emotivnim ili mentalnim stanjem i zbog toga ne može da postupi u skladu sa svojim zdravim razumom.
U takvim situacijama potrebna je terapija kojom bi se otklonila blokada ili ta unutrašnja sabotaža. A metoda i tehnika kojima to možemo raditi je preko 400!
Definicija i istorija savetovanja
Psihološko savetovanje je psihološka specijalnost koja obuhvata istraživanje i primenjeni rad u nekoliko širokih domena. A to su: proces i ishod savetovanja, nadzor i obuka, razvoj karijere i savetovanje, prevenciju i zdravlje.
Neke ujedinjujuće teme uključuju fokus na prednosti i snage, interakcije između osobe i okruženja. Kao i na obrazovanje i razvoj karijere, kratke interakcije i fokus na netaknute ličnosti.
Izraz savetovanje je američkog porekla, osnovao ga je Karl Rodžers, koji je zbog nedostatka medicinske kvalifikacije bio sprečen da svoj posao naziva psihoterapijom.
U SAD-u su psihološko savetovanje, poput mnogih modernih psiholoških specijalnosti, započeli kao rezultat Drugog svjetskog rata. Tokom kojeg je američka vojska imala snažnu potrebu za stručnim usavršavanjem i obukom.
Poslednjih decenija se psihološko savetovanje kao profesija proširilo i sada je zastupljeno u brojnim zemljama širom sveta.
Izvor: Wikipedia
