Uuups, kako bi sa ovakvim uverenjem ili pogledom na život, da je sve sudbina, mogli da se zaglavimo baš kad ne treba!
Kada ovako gledate na svoj život i na sebe u tom životu, logično je da ćete kad se budete našli pred upornim izazovom ili preprekom reagovati kao neko ko je bespomoćan.
"Tako ti je to", "Takav ti je život", "Šta ćeš, ćuti i trpi..."
Da li baš mora tako, samo da se trpi? Samo da se opravdava da je sve to sudbina? Naravno da ne mora.
Tačno je da ima stvari u našem životu koje uporno opstaju bez obzira na trud koji ulažemo da to promenimo. Kao i da nam neke sudbinske stvari baš idu na ruku, pa kažemo da nam je sudbina naklonjena.
Ali ovde pričamo o onim situacijama koje nisu po našoj meri, nisu saglasne našim očekivanjima. Pritom ništa ne činimo, ponašamo se bespomoćno jer smo (pogrešno) zaključili da je 'tako zapisano'.
Jel' se sećate onog starinskog životnog 'putokaza':
"Bože, daj mi Smirenosti da podnesem ono što ne mogu da promenim, Snage da menjam ono što mogu i Mudrosti da razlikujem te dve situacije."
Tako je, treba nam sposobnost da razlikujemo one izazove koji su realno 'viša sila' od onih koji su samo jaki izazovi, ali ne i nepobedivi. Ova sposobnost ne stiče se samo molitvom.
Upuštanje u život, otvaranje prema različitim izazovima, preprekama, problemima... i učenje iz takvih iskustva, takođe će doprineti razvoju naše sposobnosti i mudrosti.
Nema razloga da sebe preterano štedite. Ako se mnogo štedite propustićete da razvijete mnoge sposobnosti i steknete raznolika znanja i iskustva. Šteta! Jer znanje, iskustvo i sposobnost su dobri kameni temeljci na koje se možemo osloniti u životu. Tako će biti sve manje situacija koje ćete pogrešno proceniti i prepustiti sudbini.
